Dana 04.08.2022. godine, Vlada Republike Srbije usvojila je Uredbu o načinu i postupku utvrđivanja redosleda lica koja ispunjavaju propisane uslove za kupovinu stana pod povoljnijim uslovima i Uredbu kojom je regulisala način utvrđivanja ispunjenosti uslova za kupovinu predmetnih stanova. Uredbe predstavljaju konkretizaciju Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, kojim se propisuje da će se način, postupak i procedura prodaje stanova i utvrđivanja redosleda lica koja ispunjavaju propisane uslove urediti posebnim aktom Vlade.
U daljem tekstu posebna pažnja pridaje se čl. 8. Uredbe koja propisuje način
utvrđivanja redosleda lica koja ispunjavaju propisane uslove za kupovinu stana pod povoljnijim uslovima.
Pored utvrđenih uslova u pogledu dužine trajanja efektivnog radnog staža i prioriteta za kupovinu stana s obzirom na lokaciju (Novi Sad i Beograd – po kriterijumu mesta zaposlenja odnosno prebivališta, čl. 5. Zakona), Vlada Republike Srbije stoji na stanovištu da je uslov u pogledu „vremena korišćenja aplikacije Vlade“, neophodan kako bi se ceo postupak sproveo na najtransparentniji način, odnosno kako bi se sprečile malverzacije u procesu dodele.
Potrebno je napomenuti da donosilac predmetnog akta izjednačava ostvareni efektivni radni staž i vreme korišćenja aplikacije, gde se eksplicitno navodi da ovi uslovi imaju jednaku vrednost.
Imajući u vidu da korišćenje aplikacije ne zahteva posebno znanje ili veštinu učesnika, može se reći da „sveukupan razvoj Republike Srbije“ i „jačanje Sistema nacionalne bezbednosti Republike Srbije“ (član 2. i 3. Zakona), dobijaju konotaciju igre na sreću.
Da li je to opravdano?
Najpre, dok se jezičkim tumačenjem pravne norme može doći do zaključka da će značaj „brzih prstiju“ biti relevantan u slučaju da dva ili više učesnika ispunjavaju jednake uslove u pogledu prioriteta i ostvarenog efektivnog radnog staža, to se postavlja pitanje kakav će značaj „vreme korišćenja aplikacije i podnete prijave“ imati u situaciji kada je jedan učesnik imao „brže prste“ a drugi učesnik „duži radni staž“, pod pretpostavkom da oba lica imaju pravo prioriteta i nerešeno stambeno pitanje.
S obzirom na činjenicu da su ovi uslovi izjednačeni u pogledu vrednosti, upitno je koji će od ova dva uslova biti „jednakiji“, na osnovu kojeg će učesnici ostvariti svoje pravo na kupovinu stana pod povoljnijim uslovima.
Sledstveno iznetom, ako se prioritet daje „brzim prstima“, odnosno vremenu podnošenja elektronske prijave, onda podaci o efektivnom radnom stažu gube na značaju, te se ceo proces zasniva na radu aplikacije. S druge strane, ako se Vladi Republike Srbije u pomenutom slučaju, poveri odlučivanje koga će nagraditi, može se reći da se otvara prostor za arbitrernost.
Autentičnim tumačenjem pomenutog akta, otklonile bi se sumnje u pogledu tumačenja i primene pravne norme.
Iako se u smislu radnopravnih propisa ne propisuje, može se reći da je kupovina stana pod povoljnijim uslovima za pripadnike snaga bezbednosti, jedna vrsta prava iz radnog odnosa, odnosno privilegija za ovu kategoriju zaposlenih. Sledstveno principu jednakih mogućnosti, jednakosti u pravima, nediskriminacije prilikom ostvarivanja svih prava iz radnog odnosa, pravičnije je i transparentnije kriterijume formulisati u svemu prema ovim propisima.
Primera radi, ako se za karijerno napredovanje zaposlenog, ili ostvarivanje drugih prava iz radnog odnosa (nagrade, bonusi itd.), propisuju uslovi poput efektivnog radnog staža, stepena obrazovanja, godišnjih ocena, radne uspešnosti i doprinosa u radu, ostvarenih rezultata, položenih stručnih ispita, odsustvo disciplinskog kažnjavanja, onda se i za ovaj vid privilegije (dodela stanova) treba „takmičiti“ shodno radnim uspesima i ličnim kvalitetima. Svaki od kriterijuma bi se posebno bodovao, shodno značaju, a to bi sporazumno utvrdili predstavnici zaposlenih i poslodavac. Kada su u pitanju lične okolnosti svakog od podnosioca, može se takođe
poći od pozitivnopravnih normi koje ciljnim tumačenjem ukazuju na osnov za sveukupni razvoj društva i države. Ustav Republike Srbije propisuje u čl. 63. da Republika Srbija podstiče roditelje da se odluče na rađanje i pomaže im u tome.
Dakle, porodične prilike, broj dece, prosečno imovno stanje po članu, treba posebno bodovati. Jednako treba vrednovati i činjenicu braka bez dece, jer, danas, po pravilu, mladi bračni parovi planiraju porodicu tek kada reše stambeno pitanje.
Na značaj rešavanja stambenog pitanja i ostvarivanja prava na dom, ukazuje i Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koja u čl. 8. propisuje da svako ima pravo na poštovanje svog privatnog i porodičnog života, doma i prepiske.
Sledom navedenog, iako se pravo na dom nužno ne izjednačava sa nepokretnošću u svojini, već se ekstenzivno tumači, može se reći da rešavanje stambenog pitanja u najvećem broju slučajeva predstavlja conditio sine qua non za ostvarivanje prava na dom.
Objektivne okolnosti poput rasta tržišne cene nekretnina onemogućavaju većinu zaposlenih u bezbednosnim službama da i kroz pozajmicu od banke (stambeni kredit) reše svoje stambeno pitanje, jer prosek plata, po pravilu, nije dovoljan i za kupovinu manjeg stana, posebno u Beogradu i Novom Sadu. Takođe, rad aplikacije Vlade je nepoznanica za većinu zaposlenih, te sama brzina prijave zavisi i od faktora poput karakteristika računara kojim se podnosilac služi u cilju podnošenja prijave, brzina interneta i druge okolnosti u trenutku „klika“. Na ovaj način, nužno se dobar deo zaposlenih diskriminiše, jer nemaju svi mogućnost da pod jednakim uslovima pristupe aplikaciji i „takmiče se“ za dobijanje stana, s jedne strane materijalno, a s
druge strane, pojedina mesta i nemaju opcije brze i pouzdane internet mreže.
Propisivanje kriterijuma i uslova, oslanjajući se na važeće radnopravne i druge relevantne propise za ovu kategoriju zaposlenih, može dovesti do toga da zaposleni u kontinuitetu poboljšavaju svoj radni uspeh, jer će imati motivaciju za ostvarivanje boljih rezultata rada. Na taj način, dobićemo jači bezbednosni sistem i brži razvitak Republike Srbije, barem u ovom sektoru, što jeste i nacionalni interes.
Kada životno pitanje zaposlenih, u vidu dobijanja/kupovine krova nad glavom, zavisi od aplikacije Vlade, onda je i motivacija zaposlenih za obrazovanje, usavršavanje i poboljšanje sveukupnog rada, u mirovanju.
Rešavanje stambenog pitanja i ostvarivanje prava na sopstveni dom, predstavlja jedno od najznačajnijih materijalnih pitanja svakog pojedinca, odnosno porodice. U tom prostoru razvija se privatni i porodični život, omogućava se bezbedan i zdrav razvoj dece i drugih članova, prenosi se znanje, kultura, vaspitanje i društvene vrednosti.
Pravni osnov korišćenja u vidu svojine učvršćuje datu vezu, a porodici daje sigurnost i izvesnost. Ta sigurnost i izvesnost omogućava im i utiče na njihov svaki dalji napredak, poslovni ili privatni, a način na koji obavljaju poslove utiče na društvo, porodicu i sveukupni sistem. Stoga, može se reći da nije opravdano izjednačavati ovako važno pitanje sa igrom na sreću.
Advokat Miloš Tipsarević
Advokat Nikola Ilić
Izvori:
1. Uredba o načinu, postupku i procedurama prodaje stanova i utvrđivanja redosleda lica koja ispunjavaju propisane uslove za kupovinu stana pod povoljnijim uslovima u okviru projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti (Službeni glasnik RS br. 88/2022 od 5.8.2022. godine);
2. Uredba o uslovima, načinu i postupku za utvrđivanje ispunjenosti uslova za kupovinu stana pod povoljnijim uslovima u okviru projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti (Službeni glasnik RS br. 88/2022 od 5.8.2022. godine);
3. Zakon o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti („Službeni glasnik RSˮ, br. 41/18, 54/19, 9/20 i 52/21);
4. Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 98/2006 i 115/2021);
5. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda izmenjena u skladu sa Protokolom br. 11 („Službeni glasnik RS“, br. 12/2010 i 10/2015);
6. Zakon o policiji („Službeni glasnik RS“, br. 6/2016 i 87/2018);
7. Zakon o igrama na sreću („Službeni glasnik RS“, br. 18/2020).
