Поштовани,
обраћамо Вам се у нади да ће те решити проблем признавања борачког статуса припадника Посебних јединица полиције, у погледу категоризације и утврђивања броја дана ангажовања у склопу оружаних акција, а у складу са Законом о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових продица.
Наиме, Законом о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових продица у члану 5 јасно одређује ко стиче статус борца, при том прецизирајући услове и за категоризацију сваког борца према дужини трајања његовог ангажовања у рату или оружаним акција које су предузете за време мира.
Проблем припадника Посебних јединица полиције настаје у моменту подношења документације у општинским органима задуженим за борачко-инвалидску заштиту, јер се у потврдама о ангажовању припадника ПЈП не наводи место ангажовања, у циљу стицања права на категоризацију у групу бораца 1. категорије у смислу члана 7 став 1. тачка 1. у коме се тражи ангажовање у трајању не мањем од 60 дана на територији Косова и Метохије.
Надаље, проблем се јавља и у признавању дужине борачког стажа, за ангажовање припадника ПЈП, и то за период од 01.01.1998. године до 24.03.1999. године на територији Косова и Метохије, као и за период активних борбених дејстава на терирторији општина Медвеђа, Бујановац и Прешево у периоду од 21.11.2000. године до 31.05.2001. године.
Законом о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових продица у члану 5 став 1. тачка 1 каже да статус борца стиче држављанин Републике Србије који је као припадник оружаних снага Републике Србије вршио војне или друге дужности у рату или оружаним акцијама предузетим за време мира ради одбране суверенитета, независности, територијалне целокупности и уставног уређења Републике Србије.
У даљем тексту истог закона у члану 5 став 1. тачка 6 прецизирано је да исти статус стиче и лице које је вршило војне и друге дужности у оружаној акцији предузетој за време мира, ради одбране суверенитета, независности и територијалне целокупности СР Југославије, Државвне заједнице Србија и Црна Гора, односно Републике Србије у периоду после 27.априла 1992. године.
Припадници Посебних јединица полиције су у периоду који није обухваћен периодом проглашеног ратног стања, вршили наведене дужности на простору Косова и Метохије у периоду од 01.01.1998. године до 24.3.1999. године, али и на подручју општина Медвеђа, Бујановац и Прешево у периоду од 21.11.2000. године до 31.5.2001. године.
У описаном периоду припадници ПЈП су у склопу својих јединица, на простору Косова и Метохије, у периоду 1998/99. године, учествовали у оружаним акцијама, и то вршећи борбена деловања са циљем одбране мира и државног суверенитета. У овом периоду борбена деловања су извођена уз употребу стратегије модерног ратовања, масовном применом стерљачког наоружања свих калибара, артиљеријских оруђа, те минско експлозивних средстава, што је довело до великог страдања и погибија припадника ПЈП.
Шиптарско терористичке снаге су на запоседнутим територијама организовале војни систем управе, а њихове јединице су биле организоване у формације од ранга борбених водова и чета до ранга бригаде. Припадници ПЈП су наведном периоду вршећи борбена деловања у потпуности поразили шиптарске терористичке снаге, ослобађајући више од стотине насељених места, разбијајући систем одбране изграђен од шиптарско терористичких снага, који су одбрану припремали до те мере, да је само систем рововских саобраћајница и ровова био дугачак километрима, са великим бројем отпорних и ватрених тачака. Описани период, те начин и метод извођења оваквих оружаних акција, је управо онакав какав је законодавац предвидео у опису члана 5 Закона о правима бораца, војних инавлида и цивилних инвалида рата и њихових породица, што је и разлог да се наведени период ангажовања припадницима ПЈП призна као борачки стаж.
Борбена деловања у општинама Бујановац, Медвеђа и Прешево у периоду 2000/01. године, је такође обележило постојање формацијске организације шипарско терористичких снага, запоседање и фронтовска одбрана запоседнутог дела територије, коришћење савремених средстава и тактике борбе, те велики број страдалих припадника ПЈП, који су поразили наведене шиптарске терористичке снаге, успостављајући пуни суверенитет над територијом ових општина, па је нужно и овај периоду признати у борачки статус сходно времену ангажовања припадника ПЈП.
Нужност признавања статуса и периода ангажовања бораца Посебних јединица полиције препознаје се као потреба која своју примену налази у разради законских решења, па би смо као пример навели би члан 111 став 2. тачка В овог закона , који као једну од начина остварења права борца или члана његове породице по приоритету утврђује дужину борбеног-војног ангажовања. Оваква решења ће се вероватно наћи и у другим подзаконсим актима, кроз чију ће разраду бити дефинисана права борачке популације, пре свега решавања стабеног питања, запослења и слично.
Полицијски синдикат Србије сматра да је неопхопдно активним учешћем Министарства унутрашњих послова Републике Србије, омогућити припадницима Посебних јединица полиције да остваре статус борца и категорију која им по закону и припада.
Полицијски синдикат Србије вам предлаже да:
• утврдите форму потврде која ће се издавати ветераним – припадницима Посебних јединица полиције
• формирате радну групу која ће се бавити утврђивањем и усаглашавањем аката и поступака организационих јединица у поступцима која се тичу борачке популације МУП-а Р Србије, а коју треба да сачињавају представници заинтересованих синдикалних организација,
Поштовани господине министре, пре Вас у Министарству унутрашњих послова нико се и никада није бавио питањима ратних ветерана и бораца Министарства унутрашњих послова Републике Србије. Од тог значајног питања сви су дословно бежали, а неки су на захтеве полицијских службеника гледали или са презиром или са подсмехом. Ваша улога у доношењу Законом о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових продица охрабирила нас је да се управо вама и обратимо , са вером да ћете ово питање решити на најбољи могући начин по ветеране службе.
